16. jun 2024.
Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obeležena 80. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Venac na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime Grada Subotice i gradonačelnika Stevana Bakića položio je član Gradskog veća, Srđan Samardžić, a u ime Skupštine grada Subotice, predsednik Skupštine grada dr Balint Pastor (Dr. Pásztor Bálint).
Srđan Samardžić je, obraćajući se prisutnima u subotičkoj Sinagogi, podsetio da je najstrašniji antisemitistički zločin bio Holokaust – genocid nad Jevrejima koji je sa ciljem potpunog fizičkog uništenja svih Jevreja izveden od strane nemačkih nacista, njihovih saradnika i istomišljenika širom okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata, i da je u Holokaustu na najzverskiji način – samo zato što su bili Jevreji – ubijeno više od šest miliona nevinih ljudi.
„Od ovog zla nisu bili pošteđeni ni Jevreji u bivšoj Jugoslaviji. Stradanja Jevreja započela su odmah posle raspada Kraljevine Jugoslavije i nemačke okupacije u Srbiji, u kojoj je već u aprilu 1941. godine uvedena stroga okupaciona uprava. Rasni zakoni nemačkog Rajha, koji su išli ka ‘konačnom rešenju jevrejskog pitanja’, u Srbiji su pojačani osvetničkim otporom okupatora prema starom i nepokornom neprijatelju“, rekao je Samardžić.
Naveo je da je od 75.000 Jevreja, koliko ih je živelo u predratnoj Jugoslaviji, rat preživelo oko 15 hiljada, i da se procenjuje da je u Srbiji ubijeno blizu 15.000 Jevreja, od čega više od devet hiljada iz Beograda.
„Ogromne žrtve podnela je i subotička jevrejska zajednica. U sabirni logor u Bačalmašu, a potom u Aušvic – najveću mašinu za ubijanje koja je ikad izmišljena i napravljena – i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope, 16. juna 1944. deportovano je, oko četiri hiljade subotičkih Jevreja“, istakao je Samardžić.
On je naglasio da je na nama i budućim generacijama da pamtimo, čuvamo sećanje na žrtve i klanjamo se senima svih onih koji su stradali samo zato što su bili druge nacije i vere, što su poštovali sebe i svoju tradiciju i što su stali u odbranu svog nacionalnog ponosa i prava na postojanje.
„Grad Subotica će i ubuduće biti pouzdan partner Jevrejskoj opštini u njenim nastojanjima da od zaborava otrgne činjenicu da je u našem gradu postojala i da i dalje živi i stvara jevrejska zajednica koja je, iako malobrojna, ostavila neizbrisiv trag u izgradnji, napretku i modernizaciji Subotice, u različitim oblastima“, poručio je Srđan Samardžić.
Predsednik Skupštine grada Subotice i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Subotička Sinagoga“ dr Balint Pastor je rekao kako su razmišljanja i pogledi na svet različiti, da se stavovi sučeljavaju i da su politički programi raznovrsni, ali da nikada, ni u jednom trenutku, „ne smemo izgubiti iz vida jednu stvar o kojoj uvek, bez izuzetka, moramo jednako da razmišljamo, a to je da nijedan stav ne može prouzrokovati stradanje niti jednog pojedinca, zajednice ili naroda“.
„Prošla je godina i mi smo se ponovo okupili da se zajedno prisetimo na deportacije i uništenja naših sugrađana Jevreja. Odajući im počast pitamo se kako je to čovek mogao učiniti čoveku. Treba da kažemo jasno da nećemo dozvoliti da izbledi sećanje na užas koji se dogodio pre 80 godina. Naša je individualna i kolektivna, a posebno politička odgovornost da ove pojave osudimo, ali to nije dovoljno, već treba i da im se suprotstavimo“, naglasio je dr Balint Pastor.
One bi se, kazao je, mogle osloboditi i dovesti do posledica koje su uvek fatalne.
„U znak sećanja na svoje sugrađane Jevreje, izložene ponižavanju, progonu i deportovanju u logore smrti, Grad Subotica je pre 30 godina podigao spomenik kod nekadašnjeg geta i ovde, u dvorištu Sinagoge, što je od strane zajednice poznate po nacionalnoj, verskoj i kulturnoj raznolikosti i najprirodnije. Spomenik je opipljiv znak i mesto sećanja. Mi, Subotičani, međutim, znamo da to samo po sebi nije dovoljno.“, istakao je dr Balint Pastor.
Mi, Subotičani, dodao je, znamo i cenimo ulogu jevrejske zajednice – koja je nekada brojala 6.000 duša – u privrednom, društvenom i kulturnom usponu našeg grada.
„Znamo gde i kako su živeli, šta su stvorili i na kojim vrednostima im možemo zahvaliti. Mi o njima govorimo i ne zaboravljamo čime su doprineli razvoju Subotice, ali nije ni to dovoljno. Zato čuvamo i štitimo ono što su nam ostavili u nasleđe“, podvukao je dr Balint Pastor.
Strahote Holokausta se ne mogu ispraviti, naglasio je on, i poručio da, s obzirom na to da je to naša dunost, činimo sve kako bismo iskorenili i najblažu pojavu nečeg sličnog.
Prisutnima u Sinagogi obratili su se i predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš,direktor Gimnazije „Svetozar Marković“, istoričar Dušan Pavlović, i Mate Ađanski, profesor istorije u OŠ „Janoš Hunjadi“, iz Čantavira.
Vence na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge položio je i načelnik Severnobačkog upravnog okruga, Bojan Šoralov, predstavnici ambasade Mađarske u Beogradu, konzularnih predstavništava, jevrejskih opština, nacionalnih saveta i pojedinih organizacija i udruženja.
U ime subotičke lokalne samouprave venac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, položio je pomoćnik gradonačelnika Marko Marić.
Izvor: subotica.ls.gov.rs
