DVE NEPOZNATE ŽENE – DVE MAJKE ISTOG DETETA
Eva Komloš, udata Kon, 6. februara 1944. godine, rodila je u Novom Sadu sina Petra. Radost bi bila sigurno još veća da njen suprug, Petrov otac Geza Kon, nije odveden na prinudni rad u Mađarsku.
Konovi su uspeli da izbegnu Novosadsku raciju 1942. godine, u kojoj je stradala većina Jevreja iz Novog Sada i okoline. Ponadali su se da je najgore prošlo, ali mesec dana pošto se rodio Petar, marta 1944. godine, nacisti su okupirali Mađarsku i ponovo je počeo progon Jevreja. Eva je bila jedinica u majke i u Novom Sadu nije imala kome da se obrati za pomoć.
Petrov deda po ocu, Mozes Kon, i njegova supruga Roza, rođena Viner, doselili se u Suboticu početkom XX veka. Roza je rodila četiri sina i kćerku Margitu. Sin Geza je rođen u Bečleju, u Mađarskoj, a školovao se u Subotici. Po završetku studija dobio je posao u Novom Sadu. Tamo se nalazio i jedan njegov brat. Kad je okupirana Kraljevina Jugoslavija, u Subotici je, ubrzo, u porodičnoj kući ostala sama njihova sestra Margita. Roditelji su umrli pre rata, a njena dva brata iz Subotice oterana su na prinudni rad. Eva, kad je i ona ostala sama u Novom Sadu, spakovala se i sa tek rođenim detetom preselila se kod Margite u Suboticu.
Nacisti, iako su bili svesni da se bliži kraj rata, žurili su se da sprovedu svoj monstruozni plan o uništenju Jevreja. U Subotici je u maju mesecu 1944. otvoren geto za Jevreje. Čitave porodice selile su se u ograđeni deo grada u Paralelnu ulicu. Smeštaj je bio privremen, u kućama je živelo više porodica zajedno i svima je bilo jasno da je geto samo usputna stanica za nacistički logor. U geto su morale da pređu i Eva sa sinom i Margita, kod koje je Eva mislila da je našla spas. Zatočenim Jevrejima su govorili da će biti transportovani u radne logore. Eva se zabrinuto pitala kako će moći da radi sa malom bebom pored sebe, ko će se brinuti za Petra dok ona bude na radu.
Petar je imao samo četiri meseca kada je u geto stigla Ana Maćašović da poseti prijateljicu Glueck Bozi. Ana je sa mužem Ištvanom živela u Budimpešti. Nisu imali dece. Lekari su rekli da Ana neće moći da rodi. Bozi je znala da njena prijateljica želi dete, a znala je i u kakvoj situaciji se nalazi Eva sa bebom u naručju. Predložila je da Ana usvoji Evino dete i da tako spasu Petra od logora. Dve mlade žene su se veoma brzo razumele. Ana je preko podmitljivih stražara uspela da iz geta iznese malog Petra.
Kada su preko Bačalmaša Eva i Margita stigle u Aušvic shvatile su da Eva nije pogrešila. Žene sa malom decom odvajali su u stranu i odmah ubijali u gasnim komorama. Zahvaljujući Ani Maćašović Eva je spasla i dete i sebe. Petar je bio u sigurnosti u domu Ane i Ištvana Maćašovića u Budimpešti.
U logoru su Eva i Margita bile nerazdvojne. Zajedno su išle na prinudni rad, spavale su u istoj baraci, delile dobro, ako ga je uopšte bilo, i zlo, koga je bilo na pretek. Jednog dana podeljena je grupa u kojoj su bile Margita i Eva. Jedna je odvojena na levu, druga na desnu stranu. Margita je bila u grupi koja je odvedena u gasnu komoru.
Eva je preživela nacističku torturu logora Aušvic i 1945. obrela se u kući Ane Maćašović. Ana je bila srećna što je Eva preživela rat, ali je bila duboko uznemirena kada je shvatila da Eva želi da uzme nazad svoje dete. Geza, Petrov otac, se posle seljenja iz logora u logor vratio kući. Mali Petar je imao sreće da su mu oba roditelja preživela u najstrašnijim logorima smrti. Majka u Aušvicu, a otac na poslednjoj stanici pred oslobođenje, logor Dahau.
Majka i pomajka su napravile čudan dogovor. Eva je bila svesna da je Ana spasla Petra i prihvatila je da dete šest meseci živi kod nje, a šest meseci kod druge majke.
Ko zna šta se sve dešava u ljudskoj duši i telu u kome je duša smeštena. Ana je nakon nekog vremena ostala u drugom stanju. Dve majke su mogle da se posvete svojoj deci, a Petar, kad je već odrastao, i dalje je Anu zvao Ana-Mama. Iz poštovanja prema Ištvanu i Ani, Petar je zadržao prezime svojih spasilaca Maćašović.
Ana i Ištvan Maćašović proglašeni su 1988. godine za Pravednike među narodima
