16. jun 2016.
Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obeležena 82. godišnjica deportacije oko 4.000 subotičkih Jevreja u sabirni logor u Bačalmašu, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Venac na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime Grada Subotice i gradonačelnika Stevana Bakića položio je pomoćnik gradonačelnika, Srđan Samardžić. Venac na spomenik stradalim Jevrejima položio je i predsednik Skupštine grada Daniel Đivanović.
Obraćajući se prisutnima u Sinagogi, Srđan Samardžić je rekao da se danas sećamo nevinih ljudi stradalih u Holokaustu, jednom od najstaršnijih zločina u istoriji čovečanstva.
„Sećamo se muškaraca, žena i dece kojima je oduzeto pravo na život samo zato što su bili Jevreji, ali i svih drugih koji su postali žrtve nacističke ideologije mržnje. Stojeći pred uspomenom na njihovo stradanje, ne govorimo samo o prošlosti. Govorimo o čoveku, o dobru i zlu, o granicama ljudske surovosti, pokušaju da se čitav jedan narod izbriše sa lica zemlje, ali i o snazi sećanja koje nas obavezuje da ostanemo dostojni onih koji više nisu među nama”, kazao je Samardžić.
Istakao je da danas, kada se sećamo žrtava Holokausta, mi ne čuvamo samo uspomenu na njih, da mi čuvamo istinu, a da je istina najjače oružje protiv zaborava, jer svaki put kada se setimo nevinih žrtava, mi potvrđujemo da njihovo stradanje nije bilo uzaludno i da njihova imena žive u našem sećanju.
„Naša je dužnost da čuvamo sećanje na žrtve Holokausta i da istinu prenosimo budućim generacijama. Sećanje nije okrenuto prošlosti radi prošlosti; ono je opomena za budućnost. Ono nas uči da nijedan narod, nijedan čovek, ne sme biti proganjan zbog svog imena, vere, porekla ili identiteta”, naglasio je, između ostalog, Srđan Samardžić.
Daniel Đivanović je rekao da danas odajemo počast našim sugrađanima Jevrejima koji su bili ponižavani, isključeni iz društva, proganjani i na kraju lišeni života i da su to bili Subotičani, naši susedi, naši sugrađani, članovi naše zajednice čije odsustvo osećamo i danas.
„Pored čuvanja uspomene na njih, naša je obaveza da se brinemo o svim onim vrednostima koje su svojim radom, znanjem i talentom utkali u razvoj našeg grada.Subotica je oduvek bila mesto susreta različitih naroda, kultura i vera. Upravo u toj raznolikosti i u međusobnom poštovanju leži jedna od najvećih snaga i vrednosti našega grada. Kao funkcioner, ali i lično, radim na tome da te vrednosti i ubuduće ostanu sastavni i određujući deo života naše zajednice. Verujem da je svako dostignuće i delo koje nadživi svoje vreme, bez obzira na to ko ga je stvorio, deo zajedničkog nasleđa koje smo dužni da čuvamo“, istakao je Đivanović.
On je naglasio da pretrpljeni gubici ne mogu biti nadoknađeni, niti se ono što se dogodilo može promeniti ili izbrisati, ali da možemo da pamtimo, da odajemo poštu, i da se brinemo o nasleđu koje nam je povereno.
„Sve dok budemo čuvali ove vrednosti i prenosili uspomenu na njih budućim naraštajima, oni će nastaviti da žive u sećanju naše zajednice – kao trajna opomena, ali i kao deo njenog identiteta“, zaključio je Daniel Đivanović.
Predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš smatra da su komemoracije, kao što je i ova današnja, izuzetno značajne.
„Zbog čega? Zbog toga što su način ponašanja, etički, moralni kodeks nešto što mora da bude prisutno u svako doba, na svakom mestu. A ono o čemu pričamo sada, ono što je bilo 1944. godine, jeste upravo posledica nedostatka morala, nedostatka kodeksa, nedostatka pristojnog ponašanja i odgovornosti za drugog“, istakao je Sabadoš.
U ime subotičke lokalne samouprave venac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, položio je Ilija Maravić, član Gradskog veća.
Izvor: subotica.ls.gov.rs
Foto: Dinovizija